VODA je blago celokupnog živog sveta - 71% površine Zemlje je pokriveno vodom. Svi znamo da je hemijska formula čiste vode H2O. Međutim, voda koju nalazimo u prirodi retko je u formi čistog molekula vode, obično je hemijsko jedinjenje H2O pomešano sa ostalim materijama čineći rastvor od čiste vode, mineralnih soli i nečistoća.

Voda ne sadrži ni proteine, ni masti, ni ugljenehidrate – nije hrana, ne snabdeva nas sirovom energijom. Voda je naprotiv conditio sine qua non (suštinski uslov) života. Zahvaljući vodi, organizam može da koristi energiju koja je prisutna u hrani.

Voda čini 60% do 75% ljudskog organizma (65% kod odraslih ljudi, 75% kod dece i čak 94% embriona od tri dana). Uz kiseonik, ona je najvažniji element za život.

Funkcije vode su:

• Održava temperaturu tela

• Snabdeva ćelije organizma neophodnim hranljivim materijama (vitaminima, mineralima, solima)

• Omogućava hemijske reakcije u ćelijama

• Održava gustinu krvi i limfe

• Omogućava neurološku aktivnost mozga

• Obezbeđuje hidrataciju kože

• Omogućava apsorpciju i transport unetih hranljivih materija

• Pospešuje salivaciju neophodnu za gutanje hrane

• Uklanja otpad koji je rezultat procesa varenja i različitih metaboličkih procesa

Koliko dnevno treba piti vode?

Pitanje koje svako od nas često postavlja sebi i drugima.

U umerenoj klimi, prosečna osoba dnevno potroši oko 2 litre telesne tečnosti. Od toga više od 1 litra tečnosti organizam gubi kroz urin, a isto toliku količinu kroz znoj, urin i disanje. Značajniji gubitci vode nastaju prilikom fizičkih aktivnosti, pri toplom vremenu, laktaciji, u slučaju bolesti, itd.

Ono što je važno jeste da je svaki čovek „slučaj za sebe“ - svako od nas ima potrebu za vodom u zavisnosti od svoje veličine, klime u kojoj živi i sopstvenog načina života. Stoga, odgovor je individualan i svako mora da ima to u vidu kad traži odgovor na gore postavljeno pitanje.

Ono što se uopšteno može reći jeste da bi čovek, s obzirom na gore navedene podatke, trebalo da uzima dnevno minimum 2 litre vode.

Pri tome, navedenih 2 litre vode ne uključuje tečnosti koje se u vidu supa, sokova, čajeva, kafa, itd unose u organizam. Dakle, minimum 2 litre čiste vode.

Kada treba piti vodu?

Obično vodu pijemo kad osetimo žeđ jer verujemo da organizam najbolje zna kad treba da se unose voda. Ali, čovek je odavno izgubio odnos sa prirodom i instinktima koji ostalim životinjama i biljkama rukovode. U meri u koji je izgubio mnoge instinkte, čovek je razvio nešto drugo, nešto po čemu se nadvisio nad svim ostalim bićima. U pitanju je razum.

Imajući ovo u vidu, nemojmo čekati signal organizma – već je kasno kad se on javi, već unosimo vodu tokom čitavog dana. Na početku podsećajući sebe i drage osobe da u pravilnim vremenskim razmacima unosimo vodu. Nakon određenog perioda preći će nam u naviku ta radnja.

U periodu povećanih fizičkih aktivnosti, toplijeg vremena, itd treba uzimati dodatnu količinu vode bez obzira da li je došao trenutak za dnevnu dozu vode.

Međutim, da li su navedena količina i pravi trenutak dnevnog unosa vode dovoljni uslov za naše zdravlje i lepotu?

Zapitajmo se kakvog je kvaliteta voda koju pijemo?

Zagađenost vode je kontaminacija vode neželjenim materijama koja može da utiče na naše zdravlje. Tokom kupanja, voda koju progutamo može da prouzrokuje negativne efekte na naše zdravlje. Isto tako, dodir naše kože, očiju, ušiju, nosa sa zagađenom vodom može da dovede do određenih bolesti. Zamislite kakve sve negativne posledice po zdravlje takva voda može da prouzrokuje ako je svakodnevno pijete.

Negativni efekti zagađene vode pogotovo su uočljivi kod dece i starijih osoba.

Izvori zagađivanja pre svih su industrija, farme, domaćinstva itd.

Važno je napomenuti da zagađenost vode ne mora da bude vidljiva golim okom, pa tako voda koju pijemo može da bude zagađena a da to ne znamo - na primer bakterije, virusi i paraziti su često prisutni u vodi za piće ada mi to ni ne primećujemo.

Dva oblika zagađivanja vode su:

• Nepostojani zagađivači (lako razgradljivi): oni koji mogu da se razgrade u supstance koje nisu zagađivači (đubrivo, industrijski otpad, kanalizaciona voda, itd).

• Postojani zagađivači (sporo razgradljivi): oni koji opstaju u vodi godinama i proizvode štete koji zahtevaju dugotrajan postupak neutralizacije (pesticidi, nafta, naftni derivati i teški metali poput aluminijuma, olova, žive, kadmijuma).

Kao što je već navedeno u vodi za piće, pogotovo vodi iz česme mogu da se nađu bakterije, pesticidi, teški metali, dezinfikaciona sredstva.

Bakterije

Među bakterijama koju mogu da se jave u vodi sa česme su: E. Coli, Salmonella et Campylobacter.

Spomenute bakterije nastaju kad se ljudski i životinjski feces nađe u vodi. Ovakav oblik zagađivanja se obično dešava kao rezultat obilnih kiša. E. Coli, Salmonella et Campylobacter mogu da se nađu i u vodi za piće, tad mogu da prouzrokuju ozbiljan oblik dijareje i blage groznice.

Pesticidi

Pesticidi se koriste za smanjenje ili eliminisanje korova, insekta i glodara. Prema funkciji pesticidi se dele na: herbicide, insekticide, nematocide, fungicide. Međutim, oni mogu da zagade vodu; mogu da prođu kroz zemlju i da dođu do naših izvora vode.Najčešći herbicidi koji se pojavljuju u vodi za piće su alaklor , atrazin, cijanazin, dacthal, dinoseb, diuron , mekoprop , metolaklor , simazin i 2, 4-D. Tipični insekticidi koji se mogu javiti u vodi za piće su karbofurana i trichlorofon. Nematocidi koji se pojavljuju u vodi za piće su 1,2-diklor-propana i etilen-dibromide. Fungicid koji se može pojaviti u vodi za piće je etilen tioureinoj.

Metali

Različiti metali mogu isto tako da se nađu u vodi za piće. Na primer, aluminujum može da zagadi vodu. Klasični oblik prečišćivanja vode je takođe izvor aluminijuma u vodi. Male količine aluminujuma ostaju u vodi i smatra se da on može da dovede do zdravstvenih problema (ljudi sa Parkinsonovom i Alchajmerovom bolešću često imaju visoke koncentracije aluminijuma u pojedinim delovima mozga).

Voda za piće može biti zagađena i olovom. Ovaj teški metal može se javiti u cevima kojima se vrši snabdevanje vode od vodovoda do stanova, kuća itd. Voda sa koncentracijom olova većom od 0,01 mg/L može da dovede do zdravstvenih problema kao što su visok krvni pritisak i reproduktivni poremćaj odraslih, zaustavljanje intelektualnog razvoja fetusa, beba i dece.

Živa je teški metal koji se nalazi u vodi. Gradski vodovodi zakonski moraju da uklanjaju živu. Međutim, ljudi koji vodu povlače iz privatnih bunara, potpuno su nezaštićeni, posebno u područjima razvijene poljoprivrede. Voda sa živom može da izazove kožne probleme, unutaračnja krvarenja, gubitak zuba, oštećenje jetre i bubrega, itd.

Hromati se često koriste za proizvodnju stvari od kože, za proizvodnju maltera i boja. U toku spomenutih procesa proizvodnje hromati mogu dospeti u podzemne vode i zemljište i na kraju završiti u našoj vodi. Prekomreni nivo heksavalentnog hroma predstavlja pogodno tlo za pojavu teških bolesti kao što su rak želuca, bubrega, jetre, prevremenu demenciju i dermatitis.

Arsen je teški metal koji može da dospe do vode za piće preko zemlje ili industrijskog otpada. On je klasifikovan kao kancerogen grupe I i naručito ga vezuju za rak mokraćne bešike i bubrega, jetre, pluća i kože, i za akutnu mijeloidnu leukemiju. Ljudi koji u dužem vremenskom periodu piju vodu sa koncentarcijom arsena višom od standarda koji propisuje EPA, mogu doživeti oštećenje kože, glavobolje, respiratorne, reproduktivne, kardiovaskularne smetnje, probleme sa krvotokom, jetrom, itd.

Pored navedenih bakterija, pesticida i teških metala kao zagađivači koji se mogu pojaviti u vodi za piće su fluor, hlor itd.

Dezinfikaciona sredstva

Iako je fluor sastojak većine pasta za zube, on je toksičan i u velikim količinama može dovesti do trovanja i smrti. Imajući ovo u vidu, koncentracija fluora u vodi za piće ne bi trebalo da bude veća od 0,7 mg/L.

Hlor je dezinfikaciono sredstvo koje se koristi da bi se uništile bakterije, mikrobi, itd. Međutim, veća koncentracija hlora u vodi za piće veća od propisane standardom EPA može nam napraviti višetruke zdravstvene probleme. Na primer, velika količina hlora u vodi može da dovede do oštećenja nervnog sistema i digestivnog trakta, do nadraživanja i ubrzanog propadanja kože. Uz hlor kao dezinfikaciono sredstvo u javnim vodovodima se korsiti se i hloramin. Hloramin kao neorganski derivat amonijaka kad je prisutan u velikim količinama može prouzrokovati anemiju.

Postoji veliki broj indikatora kvaliteta pijaće vode.

Pokazatelji se obično dele u tri grupe: fizički indikatori, hemijski indikatori i biološki indikatori.

Fizički pokazatelji

U fizičke pokazatelje spadaju: temperatura, koncentracija ukupnih čvrstih, suspendovanih i rastvorenih materija, boja, miris, ukus vode, elektroprovodljivost, mutnoća i prozirnost vode.

Hemijski pokazatelji

U hemijske pokazatelje spadaju: tvrdoća vode, pH reakcija vode, akalitet i aciditet, sadržaj rastvorenog kiseonika, prisutnost teških metala, sadržaj makronutrijenata (različitih oblika azota i fosfora) , hemijska i biohemijska potrošnja kiseonika.

Biološki pokazatelji

Biološki pokazatelji podrazumevaju mikrobiološki sastav vode i hidrobiološki kvalitet vode.

OBLICI VODE ZA PIĆE

Tri najzastupljenija oblika pijaće vode su voda iz česme, flaširana voda i filtrirana voda.

VODA IZ ČESME

Veliki broj ljudi koristi vodu iz česme. Ova vrsta vode mora da zadovolji zahteve propisane pravilnicima o vodi za piće. Ona može da potiče iz podzemnih ili površinskih vodenih tokova i sme hemijski da se obrađuje da bi se postigao nivo kvaliteta vode za piće. Hemijska obrada podrazumeva pre svega korišćenje hlora, hloramina i hlorodikosida kao dezifikacionih sredstava kojim se čisti voda.Međutim, upravo korišćenje ovih sredstava dovodi do problema koji se tradicinalno vezuje za takozvanu „česmovaču“. Naime, voda iz česme je tvrda – prisutno je puno hlora u istoj. Takođe, uprkos kontrolisanom sistemu prčišćivanja vode, u njoj se mogu javiti mikroogranizmi, organska prljavština, teški metali i ostali štetni sastojci za ljudski organizam.

FLAŠIRANA VODA

Alternativa takozvanoj „česmovači“ je flaširana voda. Ona je poslednjih godina trend (u svetu i kod nas) o čemu svedoči kako veliki broj domaćih i stranih proizvođača flaširane vode tako i statistički podaci da 40% svetske populacije kupuje flaširanu vodu.

Ali, i pod pretpostavkom da je flaširana voda kvalitetnija od vode iz česme, i da predstavlja kao jedina alternativa „česmovači“, treba voditi računa o sledećem:

1) Postoji realna opasnost po potrošače od neadekvatnog čuvanja i skladištenja flaširane vode u maloprodajnim objektima gde voda u plastici, izložena visokim temperaturama i sunčevim zracima, stoji više meseci.

2) Kupovinom vode u balonima ili paketima od 6 flaša izlažete se nošenju tereta koji može da Vam, opterećujući kičmu, stvori zdravstvene probleme.

3) Kupljena voda, zbog svoje veličine, zauzima dragoceni prostor u Vašem domu i na kraju ista ta plastika, uprkos Vašim namerama, završi na deponiji ili u prirodi. Malo je poznato da se dnevno toliko utroši plastične ambalaže da od toga može da se napravi prsten oko cele planete.

4) Značajan iznos potrošačke korpe prosečne porodice ide na kupovinu flaširane vode. Uzmimo da u proseku svaki čovek u toku dana popije 1,5 do 2l vode. Dalje, pretpostavimo da prosečna porodica ima 4 člana. To znači da dnevno prosečna porodica popije između 6l i 8l vode. Pomnožite to sa cenama flaširane vode i dobićete koliko prosečna porodica troši novca na dan za flaširanu vodu.

FILTRIRANA VODA

Umesto da svakodnevno trošite novac, da više puta na dan izlazite iz doma i čekate u redu kako biste pili flaširanu vodu, umesto da se brinete na koji način je flaširana voda skladištena i na koji način se odlaže plastična ambalaža, umesto svega toga Vi možete piti mineralnu vodu bez utroška vremena, novca, brige o ispravnosti vode i ugroženosti životne sredine.

Kako?

Kako doći do vode u kojoj nema hlora, metala, rđe i drugih sastojaka štetnih po organizam, kako doći do vode u kojoj se nalaze minerali u idealnom odnosu, a da to ne bude flaširana voda?

Dovoljno je da izdvojite nešto novca, da s njim kupite OMNIA AQUA filtracioni sistem, da filter montirate na Vašu česmu i ozloglašena „česmovača“ će postati Vaša omiljena mineralna voda (više na stranici OMNIA AQUA FILTER).

Filtrirana voda je vrsta vode koja se od davnina koristi. Ljudi su pravili i upotrebljavali primitivne „aparate“ (filtere) pre više milenijuma. Verovatno ste čuli za (istinite) priče kako su se pustolovi snalazili u pravljenju priručnih „filtera“ ne bi li pročistili prljavu vodu na koju su nailazili u divljini. Danas u uređenim sredinama filtrirana voda je rezultat korišćenja savremene tehnologije filtriranja vode i kao takva predstavlja pravi izbor za vaš dom, kancelariju, itd.